utorak, 21. veljače 2012.

Blog nagrade i sve što ide uz njih....




E jesmo li ga se ovi dana izdarivale!!. Lete blog nagradice s jednog  bloga na drugi ka leptirići.
A jesan se bila razletila, pa neznan jesan li već bila na ovom blogu, nisam li, pa kontroliraj da cure nisu možda već dobile istu takvu nagradu s nekog drugog bloga. Pa mi drago kad san uspila napraviti kako san zamislila, pa mi drago kad mi cure zahvale.( hvala drage moje). Ali ima i onih drugih blogerica koje se nisu udostojile ni javiti ni preuzeti nagrade. Pa se sve mislin a biće nemaju vrimena, pa još nisu ni vidile moju poruku ili su nešto ljute na me...hahaaa... Možda ne vole da ih se uznemirava takvim „glupostima“. A opet, kad malo bolje razmislin... Moj Bože koja san ja.., upala san  ženama u "kuću" i to nenajavljeno, banula ka iz vedra neba . I to ne u jednu i ne u dvi, već u 43 "kuće".( poslala sam  blog nagrade na 43 bloga, deset blogerica je prihvatilo nagradu a ostale se nisu udostojile niti reći hvala ) Možda sam poremetila njihov dnevni ritam pa su ljute na me a ja još očekujem da mi pošalju zahvalu? Ma lude li mene.       
Što si stariji misliš  da si i pametniji jer ono ka imaš životnog iskustva, znaš za neki bonton i lipo ponašanje. Ma kakvi.., vraga. Ode bi bolje pasala ona,- cili se život učiš i na kraju   opet blesav umreš-..
Sad kad san evo priznala kako san " davila" drage blogerice, koda mi je pa kamen sa srca, odma mi je evo  lakše..pa ću van zato ispričati i kako me je jedna od tih blogerica stvarno, baš i zabaš otkantala i  sad me  jednostavno ignorira. 
Njoj sam posebno dodijavala, što je, je, priznan ostavila san joj dvi poruke o nagradama, dvi... ali ništa,nit se javlja niti piše, rekla bi moja Mare. Ispočetka mi nikako nije bilo jasno što sam to napravila s čin san je uvridila. Što san više razmišljala to mi je bivalo sve čudnije....ma  ja san njoj sigurno stala na žulj, što može biti drugo? 

Sigurno se sićate kad sam nedavno objavila i pohvalila se kako sam dobila  torbu sa  bloga  jedne drage i simpatične cure. Ko sritniji od mene kad  sam u komentarima vidila njenu poruku. Što ću vam pričat.... Tražila cura da joj pošaljen adresu da mi može poslati osvojenu torbu, što san ja i učinila. Kad ono, skužimo da smo  iz istog grada pa cura predloži da se nađemo i da će mi doniti tu torbu. Ali kako ona radi i često je na putu pa opet i  ja zauzeta i prezauzeta, nikako naći vrimena. Pa drž danas, pa drž sutra, prošlo je i misec ipo dana, napokon se uspismo dogovoriti da ona dođe u mene na kavu i donese mi torbu.
Zauzvrat naravno spremila i ja njoj poklončić, Bože moj..
Spakovala ja to lipo u šareni papir, ostalo od Božića, i čekan kad će  dogovorena ura. Izađen ti je ja dočekati doli kod trafike. Ne prođe ni pet minuti kad eto ti nje i njene mame.Tu se na brzinu upoznašmo, gurnu mi ona načetvero složenu torbu  u ruku, gledan  i čudin se, pa zar nije imala niti jednu kesicu u kući ili komad papira. Eto,tu se vidi koje san ja u stvari čudo od žene.., kada je važno dali je poklon zamotan ili nije, bitno je da je od srca, zar ne,  kvragu i papir. Pozva ja njh u mene na kavu, one oće pa neće, pa ka.., ne mogu imaju još nekog posla i tako ništa od kave. E.. a.. kako će mo sad.., moran joj dati poklon a poklon za nju mi je doma. Uspijen je nagovoriti da dođe s menon jer da i ja iman poklon za nju. I tako van ga ona pođe s menon uzeti a mater joj ostade čekati kod auta. Uzela cura poklon, na brzinu bacila oko na moje „transferirane“ kušine, pohvalila i odeee.. ka metak......
Eto tako je to bilo. I sad da san ja bar tu stala, kamo sriće, ali neeee.... Kad je postala domaćica u igri kuharskih blogova  ja opet, kakvu me je Bog da, odma san joj čestitala i to prva uz obećenje da ću i ja sudjelovati. Nije ništa odgovorila pa san već tu tribala shvatiti da joj možda dosađujen i da je njoj to sigurno bilo neugodno mi reći,ono ka.. ne želi me  
povriditi..,vidite kako je to baš draga cura. Sve ovo me totalno izmunjesalo da nisan znala što ću a onda mi pade na pamet..., iden ja zvati Maru. Mara će sigurno znati kako riješiti ovu zavrzlamu meni nerješivu.Eto ti Mare za sekundu, mislin da je bila prid vratima prije nego san spustila slušalicu.
„Evo me.., di gori?“, pita Mare. 
„Mare moja na sto san ti čuda, spasi ako Boga znadeš“. I tako ti Mare sasluša pa će ovako. " Ma čekaj to je ona mala od niki dan? Ma čekaj malo, pa ti si njoj dala oni poklon što si ga spremala kad san ja bila u tebe?, onu bocu , srce i oni špag za obisiti cviće, isti ka što si i meni dala, i... oni mali brodić. A lipe li one boce...jeee..jee..,nekažen ja i ova je  priiilipaaa.. što si je meni dala ali ona s onon ženskon!!!“.
„Ma je Mare, je.. o tome ti i pričan...di san pogrišila da me mala jednostavno ne ferma... kaži, što misliš!!“
„ I kažeš neće s tobon razgovara priko tog vašeg,kako ono, jeli.. bloga?“. „Je Mare , je , bloga.., neće s menon   razgovara  a nisan joj pod milin Bogon ništa napravila“.
"Ček, ček"..Mara će..,"ja ću tebi odma lipo reći u čemu je problem, ti se ljutila ili ne ja ću ti reći, slušaj dobro... Njoj ti se sigurno nisu svidili tvoji pokloni, jer da su joj se svidili sigurno bi se bila pohvalila i pokazala ih na svom blogu ka šta si se i ti pohvalila njezinon torbon i pokazala je na tom tvom glo....blogu. To ti je kaaaaa... amen"...
„Ajme meni Mare moja.., muči ne govori....., ako je to tako kako ti kažeš, ajmee.., koja san ja, osramotila san se. Sva srića da je ona draga i pametna cura pa je odma shvatila da je to što san joj dala obično da prostiš sranje.Ajmeeee.. tribaću joj se onda lipo zafaliti još sto puti što me nije izvrgla ruglu i pokazala to na svom blogu...
Kamo sriće da san joj kupila čokoladu, svega ovoga nebi bilo, jooo...
Eto vidiš što se može desiti kad se dobro ne promisli.. e fala ti Mare moja...., ala sidi pa će mo po kavicu i jednu ljutu.., aaa...?“.

  

ps.
Svaka sličnost sa stvarnin  blogericama nije slučajna.... naravno....hmmm.
Ala Bog...

vaša casalinga


Broj komentara: 5:

  1. Hahahaha, bez tvoje Mare nema ništa... Bravo za tebe i za Maru...
    Baš si dobro ovo izvela, i dobro me nasmijala...
    Ja tvoje nagrade nisan zaboravila, o neee, već san dva put partila napisati, pa što kažeš - kome ćeš, što ćeš, ima li ova, nema li.. ali svakako preuziman!
    Navrati na moj drugi blog: http://romanticcountryroses.blogspot.com

    Pozdrav tebi i Mari!

    OdgovoriIzbriši
  2. A tebi se to prvi put desilo..??
    U blogerskom svijetu ima onih koji cijene tvoj rad, a nažalost ima i onih kojima nije pretjerano stalo do takvih poklona.
    Veseli me što sve to prihvataš na jedan divan, duhovit način...Čitajući,djelovalo mi je da te takav odnos nije previše "takao"...bar se nadam da je tako...
    LP i pusa

    OdgovoriIzbriši
  3. Ma da draga moja Phoenix,upravo tako, meni je to zapravo smiješno...

    OdgovoriIzbriši
  4. Sjajno Ike ,divno napisano i dočarano.Verujem ti ! Znam ja da takve /i postoje ali veruj mi ,skoro me je jedna prijateljica pitala na Fb što sam prihvatila neki test (znaš ono cirkularno pismo ) i malo je negodovala ali ja sam ti ta ...prihvatim neke stvari ,poštujući sva poznanastva ma kakva bila ,dam im na širini i poštovanju .Svako se pokaže i vidi se šta zaslužuje .Više volim da se drugi stide nego ja.Tako vidim i ti . Zna se šta je osnov kulture i ponašanja ,ko nije naučio do sada neće ni od sada . Tebe sam tako i upoznala i zato si mi draga bloger drugarica .O umetnosti i čarobnim rukama da ne pričamo ovaj put .Veliki pozdrav za tebe i tvoju porodicu !

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. O Bože pa kako ja ovo nisam vidjela do sad.... Očito puno vremena provodim na FB. ...blogove sam totalno zanemarila. Hvala Dragice na lijepim riječima, hvala na pozdravima. Veliki pozdrav tebi i tvojoj obitelji.

      Izbriši

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...