sritan van 8 mart...

                                             

Jutros sritnen Maru, zabotunala se do grla pa priko svega nabacila debeli pleteni šal, vide joj se samo oči.
 „Ajme leda draga mojaaa, smrzla san se. Evo san išla po kruv i mliko pa se bižin grijat, brrr,brrr...“ brkće Mara.

 “ Aj' pričekaj me sekundu  pa ćemo zajedno doma, triba mi kupiti još cukra i vanilije“. 

„ Eee čuju se  kolači, čuju, miriši sve doli do mene , ....oli je kome od tvoji rođendan", pita Mara.

 " Ma kakvi rođendan,  spekla sam  da iman kad mi dica dođu...a sutra je i  8 mart pa nek se nađe".

„Eeeeee...., kad smo mi bile mlade nije bilo Valentinova, feštale smo za 8 mart, sićaš se? Koje lipe darove smo dobivale i od muža i od dice.... pa i na poslu, barenko cvitak,....eeee di su ona lipa vrimena..."...... pogleda Mare prema nebu i pljesne rukama.....
" Virovala ti meni ili ne, moj pokojni Frane, bog mu duši..... uvik mi je zna doniti   cviće, koju sitnicu ili  štogod slatkoga".....tužno će Mare....

"Ma koja su vrimena došla, sad se ka niko više ne sića 8 marta. Svak ga se boji i spomeniti, svi se prave mutavi  a  svima nam još po kući vise lipe slike, po kredencama još stoje vaze i razni ukrasi iz tih dana“.

„ Štaš moja Mare, ovo su neka ka moderna vrimena, sve se minja.. Ma baš nas briga, ajmo mi u dućan pa na kavu i kolače ,  iman i  lipe domaće rakijice pa ćemo se nas dvi lipo  malko ugrijati. Briga nas više i za Valentinovo i za 8 mart, nas je to prošlo, to je za mlade, Mare moja.... a ne za nas dvi, ala, ajmo“.