utorak, 26. lipnja 2012.

eee... dobri moj Isuse...





E pa lipi moji..sritan van praznik i neradni dan!!
Sva srića da san jutros upalila televiziju  jer je to ipak jedan važni dan, kad su se ovako lipo okupili...
Svi lipo obučeni i začešljani...važni ...s ovu stranu oltara,  mislin na ove u prva dva-tri reda...ajme lipo li i je vidit... Svaka čast i ovima u zadnjin redovima... lipo je od njih da su svoja mista u prvim klupama velikodušno ustupili ovin našin važnin facama, našim vođama . 
Jako je bitno da dragi nam Bog dobro čuje njihove molitve da bi in ih  moga bolje i brže uslišat, jer njihove molitve upućene Bogu su, bar je to svakom jasno, važnije i učinkovitije od onih običnog svita,... molitve za blagoslov i prosperitet Lipe nam Naše...

E.. a onda se promini kadar.. na  one s onu drugu stranu, oltara naravno... moraš se zadivit kad vidiš koliko ih je..tako i triba, neka, jasno je meni da je Bog visoko i da triba puno glasnica da bi on moga čuti sve molitve koje mu upućuju... Ma kako lipo izgledaju,ma  koje lipe monture, koji materijali, koji vez.....Tako i triba,..neka, neka,... ne mogu prid Boga šunjavi i neispeglani, nije bitno što košta da košta. Mislin da ih Bog nebi ozbiljno ni svatija ......ali su zato oni   daaavnooo... svatili da Bog ne voli šunjave ljude, vidili su oni kako je kod Boga  proša Isus u onoj svojoj jedinoj vešti, ruku na srce pa ko bi ga ozbiljno i svatija...

Pa sav taj sjaj, zlatni kaleži, vozni park, cviće, sviće, pa  kako je to sve lipo uštimano, uigrano... svaki pokret pomno naučen i izveden, kada je režira sam „Spilberg“ Naj lipše mi je ono kad kardinalu minjaju kapice, aaaajmeee..., najprije mu stave onu majušnu crvenu pa za niko vrime skinu pa stave onu lipu veliku, ka krunu, pa mu još dadu u ruke oni veliki šćap...ajmeeee...a on onako  mrk, svjestan svoje blizine Bogu, strašnomlatskim pogledom ošinu ponad  glava puka svojega, svojih ovaca....

Ne čini li se i vama da ovi njihov Bog nimalo ne liči Bogu kojem se vi molite,...aaa???
Iako san prijenos pogledala samo par minuta,  nikako ga evo ne  mogu izbacit iz glave..ma ke igrokaz, ke sjaj....

A na radiju san jopet čula di se savjetuje nama malin, običnin smrtnicima da bi bilo lipo obisit zastavu na prozore... ma mi nije promaklo kako ni susid, sa ženon i petero dice iz kuće priko puta, nikad ne stavlja zastavu...Ma on van je neki čudni čovik...proveja je cilo vrime u ratu, je da je kad se vratija izgubija posa al nije jedini, ..jel tako?, ma zato su mu odobrili da može uzimati spizu u javnoj kužini da prihrani obitelj... pa štoš više.. zar ne?....samo zbog toga bi triba biti zahvalan i vijorit zastavon ako triba i svaki dan,  zar ne?

Mare mi kaže da on ni u crkvu ne ide...ajmeee... čudna li čovika......


vaša casalinga.


4 komentara:

  1. Neznam da lo ti je to bila namjera, ali baš sam se nasmijala...imaš pravo, prava tragikomedija ja sve skupa...

    OdgovoriIzbriši
  2. Lipa moja i šesna Jagodice, baš tako...tragikomedija.

    OdgovoriIzbriši
  3. Bel post! felice giornata a Te...ciao

    OdgovoriIzbriši

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...