a di mi je kapot....

 Ruža je sa bloga....MI BAUL DEL DECOUPAGE

 Bila san vam jutros kod doktorice...ma uvatila me neka viroza, štali... Doduše nisan bila kod nje evo će biti i petnaest dana.. sigurno.. Biće se i ona začudila di san kad me nema tako dugo.. Ma ne volin van ja,  ka neki drugi, često ići u doktora. Dobrog sam zdravlja pa mi i ne triba, 'el tako... ma malo san se pripala kad san vidila da iman malo fibre, gripa je u điru...

I čin sam ušla u čekaonicu, čujem, nešto se dešava... 

Jedna starija žena objašnjava sestri da kako joj je nesta kapot sa višalice i da šta će ona sad i da kakvi to svit dolazi tu, nesmiš se nigdi maknuti, sami lopovi... sramota. I da kakve je to pacijente doktorica uzela... i da zašto se malo ne raspita kakvi su joj pacijenti.... Gleda je sestra sva u čudu... ne zna šta bi rekla...

“Čekajte šjora da ja pogledan, možda vi niste dobro vidili“.

Uzima sestra kapot po kapot i pita čiji je i dodaje ih ispruženim rukama. Za par sekundi na višalici je osta još jedan pa ga ona pruži gospođi...

“Ma nije van to moj kapot sestro, je da je crni ka i  moj ali moj je lipši od toga i nema tako ružni kolet...moj je nov novcijast, lani san ga kupila, joooj što ću sad“

„Iden odma pogledati spisak današnjih pacijenata pa ću se raspitati a pacijentica koja ga je zaminila, čin vidi što je napravila,  sigurno će ga odma vratiti.... a vi, pošto vam ćer živi tu u ulazu do nas odite k njoj a ja ću van poslin javiti  kad ga žena vrati." uznemireno će sestra.

„Ma da će ga vratiti...., o čemu vi to pričate sestro, nevirujen ja nikome...ma biće ga je  i uzela zato što je lipši i noviji, eeee... neznate vi kakvog sve svita danas ima...draga moja....“

U tom momentu se otvoriše vrata i u čekaonicu uđe žena držeći crni kapot priko ruke pa će onako s vrata...
“Mama jesi li gotova s pregledom, je li sve u redu... Ma tila san se zaletiti  do grada a ti si nam zaminila kapote... ajmo ća... di je moj kapot... žuri mi se" reče žena pružajući mami " nestali" kapot....



vaša casalinga.